Poslovne vesti - Srbija

Vodonik kao skladište energije: Srbija priprema teren za energent budućnosti

Aleksandar Latinović ističe da je ključna prednost ovog energenta mogućnost dugoročnog skladištenja energije, što je trenutno najveći izazov za izvore poput sunca i vetra.

Prema njegovim rečima, vodonik stupa na scenu kada postoji suficit u proizvodnji električne energije, što je čest slučaj tokom prolećnih i letnjih meseci.

"Suštinski cilj zelenog vodonika jeste skladištenje energije i to dugoročno skladištenje. Od proleća do jeseni ima mnogo sunca i solarne elektrane će proizvoditi veliku količinu energije. U nekim momentima ta energija će biti veća nego što je nama potrebno. Tada na scenu stupa vodonik koji od tih viškova treba da se generiše elektrolizom, a onda koristi zimi kada je deficit energije", objašnjava Latinović.

Pilot-projekat u Institutu "Vinča“

Ministarstvo rudarstva i energetike, u saradnji sa evropskim fondovima, obezbedilo je sredstva za izgradnju prvog pilot-postrojenja za vodonik u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“. U toku je sprovođenje tendera koji će Srbiji omogućiti sopstveni poligon za sticanje iskustava u korišćenju ovog energenta.

Iako vodonik nije nova materija, njegova primena u energetske svrhe predstavlja novitet kojem Srbija prilagođava svoj naučni i tehnički okvir. Pilot-postrojenje u Vinči imaće dvostruku ulogu: edukaciju stručne javnosti i ispitivanje primene vodonika u energetici i transportu.

Jedan od ključnih zadataka koji predstoji jeste izmena zakonske regulative. Trenutna zakonska regulativa u Srbiji poznaje vodonik samo kao tehnički gas, dok je za njegovu širu upotrebu neophodno definisati okvir koji će jasno razlikovati zeleni vodonik od onog proizvedenog iz fosilnih goriva. Izgradnjom postrojenja u Vinči i definisanjem novih pravila, Srbija bi trebalo da stvori ambijent za širu primenu zelenog vodonika u industriji i energetskom sektoru. 

Nezamenljiv u teškom transportu

Kada je reč o saobraćaju, vodonik se nameće kao jedino zeleno rešenje za velike udaljenosti i teške terete, gde baterije zbog svoje mase i vremena punjenja nisu praktične. Prekookeanski brodovi ne mogu da koriste baterije, to nije realno.

"Cena takvog broda bi bila nerealna, a morao bi da stoji jako dugo na stanici da bi se napunio. Identična je priča i sa kamionskim prevozom koji prevozi teški teret na duge distance. Da bi to ostvario, baterije bi morale biti ogromne", zaključuje Latinović u razgovoru za Prvi program Radio Beograda.